16. mart 2020. godine, na dalje update-ovi
BEOGRAD – Kako mi se u subotu, 14. marta, rodio sin, a posle dobio i žuticu, ljubi ga tata kilavog, imao sam vremena da pratim šta se dešava. Slušajući zabrinute, a zbog novog unučeta srećne babe i bližu rodbinu, rešio sam da objedinim dostupne i bitne informacije koje će nam pomoći da razumemo šta se dešava.
Ceo tekst su mi pregledale, dopunile i usmerile moje doktorke, biseri rasuti po žarištima pandemije u Evropi. Tekst je objavljen na blogu jedne od njih, Jovane Milić (pročitajte ispod i njene tekstove o stanju u Italiji; u Modeni je trenutno, na Università degli Studi di Modena e Reggio Emilia). Ja sam Mirko Rudić, otac malog žutaća i bivši novinar.
20. mart update Petar i mama su izašli iz porodilišta, sve je u redu, mama se polako oporavlja, beboje nije više žut, pupak je već otpao, glavu diže, okreće, sisa, dere se jako, spava, latinica mu slabije ide, ali ne pritiskamo ga, uskoro ćemo da ga upišemo na online kurs Arhimedes mladi matematičari jer ima baš slobodnog vremena hehe.
NAPOMENA: Ovaj tekst nije sveobuhvatno uputstvo kako da se ponašate u pandemiji. Za medicinska pitanja, kontaktirajte lekare, pratite zvaničana državna obaveštenja na sajtu covid19.rs i ponašajte se odgovorno. Ovaj tekst su preporuke koje sam sakupio od ljudi koji su pre nas u Srbiji prošli kroz ovu pandemiju i podelili su ih na društvenim mrežama. Njihova iskustva mogu biti od pomoći i zato možda neće biti greška razmotriti ih ili prisvojiti.
Takođe, ovaj tekst ne daje precizne odgovore na pitanja o tome da li ćemo svi umreti, da li je Bil Gejts sve zakuvao, šta je zlatna milijarda, da li da kupujemo vakumiranu hranu ili ne, da li sam da napravim sredstvo za čišćenje, koja je prava terapija za spuštanje temperature i šta je sa brufenom, da li je opravdano uvoditi vanredno stanje ili situaciju... Moj stav je da sve to sada nije bitno, već da je bitno ono što su zvanične mere zaštite. Ovaj tekst govori, dakle o važnosti tih mera i objašnjava ih.
Poslednje, ovaj tekst pokušava da napravi kontekst, pokušava da sastavi sve dostupne, a koliko-toliko proverene kockice priče koja preti da bude pogubna za naše drušvo. Ovde se nalaze opšte, ali osnovne stvari koje moramo znati o virusu i bolesti.
20. mart update Jbga, dugačak je tekst, ima ponavljanja, progutanih slova... Izvinjavam se za to. Procenio sam da je važnije da sve bude na jednom mestu nego da povlađujem prevrtljivostima savremenog čitaoca.
Šta je danas najbitnije?
Prvo, virus se zove SARS-CoV-2 (ovo 2 je zato što je SARS 1 iz 2003.), a bolest koju izaziva ovaj virus se zove COVID-19. Iz velike je i poznate porodice virusa po imenu korona. Mutirao je i sa životinja prešao na ljude, prvi zaraženi je registrovan 31. decembra 2019. godine. Tri i po meseca kasnije, virus se raširio na sve kontitnente osim Antartika.
Najbitnije u aktuelnoj pandemiji za nas obične ljude, pojedince, jeste da se ne zarazimo virusom SARS-CoV-2, ako to ne uspemo, cilj je ne zaraziti druge.
To se postiže na tri načina:
socijalnom distancom
češćim pranjem ruku
nedodirivanjem lica.
Ovo deluje prilično jednostavno, ali ne dajte da vas ta jednostavnost zavara, pa da pomislite da je sve ovo kukavičluk, preterivanje, glupost slabija od gripa, tajni hemijski rat Kine protiv Evrope i Amerike ili nešto drugo. Ozbiljno je. Evo odmah informacija o simptomima i tome kako se umire od korone.
Koji su simptomi bolesti i od čega se umire?
Najčešći simptomi bolesti su povišena telesna temperatura i kašalj, pre svega suvi. Mogu se javiti i drugi simptomi “klasičnih” virusnih infekcija – umor praćen bolom u mišićima, bol u grlu, curenje iz nosa, a u nekim slučajevima i proliv. Dosadašnja statistika kaže da je bolest u 75-80% slučajeva blaga i zahteva mirovanje i kućnu izolaciju, bez posebnih medicinskih tretmana, osim lekova za snižavanje temperature (paracetamol i Brufen; svakako se treba konsutovati sa lekarima pre upotrebe bilo kakvih lekova). Simptomi prolaze u proseku za 7 do 14 dana.
20. mart update Svetska zdravstvena orgnaizacija kaže da je mogućnost da se zarazimo od osobe koja nema simptome – veoma mala. Međutim, simptomi mogu često da promaknu onom ko je zaražen, da ne oseti da ima temperaturu, na primer.
U 20-25% slučajeva, javlja se i upala pluća koja se može komplikovati otkazivanjem pluća koje zahteva lečenje na intenzivnoj nezi, od čega pacijenti i umiru u ovoj epidemiji. Najčešći simptom otkazivanja pluća je otežano disanje, posebno ako se javlja u mirovanju ili tokom obavaljanja običnih dnevnih aktivnosti u kući. Lečenje na intenzivnoj nezi je dugo i naporno, često i do 3-4 nedelje i za ovaj deo su bitni ti toliko spominjani respiratori. Terapije za sada nema, trenutno se u Kini, Americi i Evropi ispituju neki antivirusni lekovi (ne antibiotici, oni deluju na bakterije; SARS-CoV-2 je virus).
Ovi postotci iznad se odnose na ukupan broj pozitivnih slučajeva na testu prisustva virusa koji izaziva COVID-19. To se za sada može utvrditi jedino PCR metodom preko uzimanja brisa iz nosa.
20. mart update Period od kada se osoba inficira virusom SARS-CoV-2 pa do manifestacije simptoma bolesti (period inkubacije) je do 14 dana, ali dosadašnja statistika kaže da je to u slučaju COVID-19 oko 5 dana.
20. mart update Zašto onda je onda period samoizolacije za one koji su došli iz inostranstva 28 dana? Ako ne grešim, zato što je uputstvo u srpskim epidemiološkim pravilnicima da izolacija traje duplo duže od perioda inkubacije. Osim toga, u nekim malobrojnim slučajevima COVID-19, inkubacija je trajala i duže od 14 dana.
20. mart update Možda će vam značiti i informacije koliko virus živi u različitim sredinama. Inforgrafik sam uzeo od drugara iz BIRNA Srbija. Ko želi detalje, nek pogleda OVU studije.
Zašto ne treba da se zarazimo virusom?
Smrtnost ove bolesti varira od države do države, od grada do grada i kreće se od 2 do 7% ukupno zaraženih. Neke zemlje više testiraju građane, neke ne tesriraju. Statistika Kine i Italije kaže da su smrtni slučajevi najčešći kod starijih od 60 ili 70 godina sa hroničnim bolestima (polovina umrlih u Italiji su osobe starije od 80 godina). Negde ima podataka da teške posledice zadese i ljude u punoj fizičkoj formi, sportiste, pa moraju na intenzivnu negu i jedva se izvuku. Različite su državne strategije i modeli uočavanja sa koronom – od poricanja i neozbiljnog ismevanja situacije, preko eksperimentisanja sa "imunitetom krda", do vanrednih stanja, zatvaranja granica i stavjanja u karantine milionskih gradova; zavisi od države do države i od perioda do perioda. Postoji mnogo neproverenih informacija, glasina, prevara, nekompetentnih analiziranja, poređenja sa drugim bolestima... Sve se menja iz dana u dan, neki paniče previše, drugi su previše opušteni.
Sve je to donekle i normalno jer je bolest nova, virus i njegovo ponašanje je nepoznato, naučnici ga tek upoznaju. Zbog toga, najbolji savet za nas je da ne treba zamarati mozak tim stvarima ako to ne možemo da pratimo i razumemo. Drži se mera zaštiti i biće sve u redu.
20. mart update Znate već da statistika je kao bikini, bla bla, i da su najstariji najčešće žrtve, ali imajte na umu da se nekad desi da na respiratoru mora da završi i mlad čovek, u savršenoj fizičkoj formi, sa potpuno čistim zdravstvenim kartonom tj. bez ranije potvrđenih bolesti... Da se ne bi iščuđavali posle, poštujte mere zaštite odmah.
Zašto? Zato što da bi pandemija prošla, veliki broj ljudskih jedinki treba da „preleži“ COVID-19. Tada će se stvoriti i taj kolektivni imunitet, virus neće moći da se toliko brzo širi, a na kraju će stići i vakcina i tako ćemo preživeti do nekog novog virusa.
Ako već moramo da preležimo bolest, zašto se onda svi odmah ne zarazimo i ne završimo sa tim? Uostalom, većina će kroz sve ovo proći bez posledica. Pa zbog manjine. Manjina (onih 20-25% od ukupno pozitivnih na testu) bi morala da ide u bolnicu na intenzivnu negu. Nisu bitni tačni brojevi, zamislite da ste baš vi ili neko iz vaše porodice u ovoj zagradi...
Pošto naše bolnice nisu toliko velike da prime sve ljude koji bi u takvom scenariju morali da budu zbrinuti, a ko zna koliko ima tih respiratora i ostalih stvari, veliki broj ljudi bi, nažalost, umro. Naravno ako se u međuvremenu ne desi neka značajna preorganizacija, povećanje kapaciteta našeg zdravstva ili stigne veliki paket od našeg brata Đinpinga, a Kinezi će znati o čemu pišem (ako znaju srpski da čitaju).
Strategija naše države je, i mnogih drugih, da ne nagrnu svih ovih 20-25% odjednom u bolnicu, već da se to se ti dolasci rasporede na četiri meseca. Takvom strategijom će se možda spasiti i omogućiti da svi dobiju medicinsku pomoć.
Znamo već, nijedna država na svetu nema toliko bolnica, respiratora i ostalih stvari da preživi ovakvu epidemiju. Znate već priču da je Kina napravila 16 novih privremenih bolnica u Vuhanu, prvom zaraženom gradu. Međutim, to je prvi zaraženi grad, prve žrtve, u početku lokalne vlasti nisu verovale lekarima da se nešto ozbiljno dešava, sve ovo kasnije je lakše jer postoje ta prva iskustva.
20. mart update U OVOM članku Washington Posta možete videti simulaciju prenošenja virusa u različitim intenzitetima drušvenih kontakata. Odnosno, možete videti zašto je bitno da se izolacijom produži trajanje pandemije.
Šta je socijalna distanca?
To je smanjenje vremena koje provodimo u društvu drugih ljudi. Dakle, ne odlazimo u bioskop, u restoran, u goste, na trening, ne organizujemo događaje, slave, proslave rođenja sina...
Evo i zašto:
Pošto ne znamo ko od nas ima dovoljno jak organizam da sam, bez pomoći medicine preleži koronu, treba svi da se čuvamo. Iz dva razloga:
Prvi je taj da smo mi možda oni sa slabim imunitetetom (20-25% dokazano zaraženih), pa nas ubije upala pluća ako zbog velike gužve ne uspemo da dobijemo medicinsku pomoć. Drugi razlog jeste za slučaj da smo mi oni sa jakim imunitetom (75-80% dokazano zaraženih) pa bolest nećemo ni osetiti, ali ćemo nesvesno širiti virus oko sebe i zaraziti one koji imaju slab imunitet i koje zaraza može dovesti u situaciju da zavise od medicinske pomoći, koju u Srbiji verovatno neće moći da dobiju.
Kako ipak ne možemo i ne treba svi da se zaključamo u kuće, valja znati da se ovaj virus prenosi kapljično, dakle, tako što te neko pljune dok priča ili kašlje. Zato, ako se ide među ljude, treba se držati na rastojanju. Takođe, da ne bismo mi nekog pljunuli i zarazili ga – treba nositi masku. Maska je dobra i iz psiholoških razloga jer će tupsonima oko nas pokazivati da je stvar ozbiljna i da treba svi da se pridržavaju mera. Maska služi i da nas podseća da ne pipamo po licu o čemu ću posle.
Postoji različite vrste maski. Najčešća, hirurške maske traju samo 2 sata. Nakon toga ih naš dah pokvasi i pa su neupotrebljive, čak nam i štete. Maske ne treba nositi non stop i trošiti ih, već samo kada postoji rizik da nekog zarazimo tj. pljunemo dok pričamo ili kašljemo. Maske nameštajte pažljivo, da prekriju nos i usta. Ne pipajte masku dok je na licu. Kad skinete masku, ne pipajte je previše nego je odmah bacite. Dobro istražite sajt Svetske zdravstvene organizacije ako želite sami da pravite maske jer npr. pamučne i maske od gaze su, kažu tamo, neefikasne.
Zašto treba češće da peremo ruke?
Virus je otporan na tamjan, srebrnu vodu, beli luk, većinu rakija, vlažne maramice, vodu od 23 stepena, grgutanje i slično. Sve ovo ne može da škodi našem zdravlju (osim ako ne preterate pa se otrujete, na primer), ali je praktično samoubistvo oslanjati se samo na to u borbi protiv neistraženog i nepoznatog virusa kakav je SARS-CoV-2.
Ono što ubija viruse jesu sapun i voda. Običan sapun u kontaktu sa vodom oblaže virus i neutrališe ga. Običan sapun za ruke. Sapun. Ali mora da se trlja dobro, između prstiju, palčevi, sve dugo trljati.
Ubijaju ga i sredstva koja sadrže 70% i više alkohola. To je sigurna smrt virusa, ali to šteti koži ruku, pa treba naći balans.
Pomaže i vakcina koja još ne postoji, ali vakcina ne ubija virus vego prevenira razvijanje bolesti u ljudskom organizmu.
20. mart update Nemojte da preterate sa čišćenjem i dezinfekcijom svega oko sebe i na sebi. Izgubićete razum. Na našoj planeti virusi su stanovnici isto kao i mi ljudi. Nemoguće je da se ne mešamo i da ne utičemo jedni na druge. Cilj ovih mera nije da se niko nikad više ne zarazi nekim virusom. To je nemoguće. Ponavljam, očekuje se da većina nas preleži COVID-19. To znači, još jednom, da smisao ovih mera nije životna zaštita od virusa već prolongiranje zaštite na period u kome zdravstveni sistem može da izdrži broj težih pacijenata ili do momenta kada će biti odobrena vakcina.
20. mart update Čuvajte razum kao što čuvate i organizam od virusa. Više o mentalnom zdravlju u ovim okolnosti pročitajte OVDE i OVDE.
Zašto ne treba uopšte da dodirujemo lice?
Zato što bolest uzrokovana virusom SARS-CoV-2 nastaje kada virus dođe u kontakt sa sluzokožom našeg tela, što se najčešće desi kad ga unesemo u naša usta, nos ili oči.
Dok virus stoji na našoj ruci, mi nismo zaraženi niti bolesni, mi smo u riziku da virus unesemo u sebe nakon što počešemo nos pa tek tad se razbolimo. Zato često treba prati ruke i nipošto ne pipati lice.
Virus na našu ruku može doći tako što ćemo pipnuti šipku u autobusu, korpu u samoposluzi, beton na ulici, kvaku u stanu ili kolima, ruku nekog drugog koji je pre toga pipnuo nešto od nabrojanog i slično. Zato treba biti oprezan kada se ide na posao, u grad, prodavnicu, da se baci smeće.
Kako živeti sa koronom?
Drugačije nego bez nje. Moraćemo da promenimo naše navike. Moraćemo više da budemo kod kuće. Deca neće otići u školu, ni kod babe i đeda, neće ni dadilja doći. Možda će vam propasti more, takmičenje, putovanje, čitav projekat, možda ćete dobiti otkaz, morati da ugasite firmu; ko zna kakve će biti ekonomske posledice pandemije… Sve to sada mora da ode u drugi plan jer je prioritet da se ne zarazimo.
Ako bude dosadno i teško, razmišljajte o tome šta ćete da radite kad se sve ovo završi. Ljudi su preživljavali Aušvic sa tom mišlju, možemo i mi karantin od nekoliko nedelja (ima genijalna knjiga o tome, guglajte “Viktor Frankl”). Dakle, život nije stao, samo moramo da ga malo promenimo dok pandemija ne prođe. Ne dramite nego budite odgovorni.
Mere zaštite treba da postanu rutina i stvar discipline. Saveti onih koji su prošli kroz karantin u Kini kažu da se nose rukavice i maske kada se ide napolje (na posao ili prodavnicu). Rukavice čuvaju nas o zaraze, a maske čuvaju druge ljude od nas ako slučajno imamo virus, a da to ne znamo. Prilikom dolaska na posao ili u stan, to što smo nosili napolju treba ostaviti negde na terasi, garaži ili predsoblju, dakle van domašaja jer virus se može nalaziti i na rukavima, đonovima, kapama. Rukavice i maske bacite odmah, moguće da su pune virusa. Ako virus unesemo u kuću preko odeće, raste rizik da će na kraju završiti u našem nosu, ustima ili očima. Ako nemate terasu i garažu, ne nosite odeću dalje od čiviluka, ne sedajte na kućni nameštaj u odeći u kojoj ste bili napolju, sedeli u kolima, autobusu. Ne hodajte po stanu obuveni u obuću kojom hodate po ulici.
Obratite pažnju koliko se svi pipamo po licu bez razloga. Prestanite da se pipate po licu.
Bitno je i da znamo da će karantin i izolacija verovatno trajati duže nego što nam deluje. Potrudite se da nađete zanimaciju za mozak, učite nešto novo, tipa neki programski jezik, čitajte knjige, igrajte igrice, igrajte se sa decom...
Nemojte da verujete svim porukama koje kruže i nemojte da verujete ljudima čija imena ne možete da proverite na Internetu, pitajte prijatelje ko im je to rekao, otkud je to čuo, sumnjajte u sve, ali ne odlazite u partizane, još uvek. Sve su to uglavnom neproverene i netačne glasine.
Ponašajte se odgovorno i kao odrasle osobe. U vanrednom smo stanju, za širenje laži i panike se ide u zatovor, a i može da našteti nekome, uplašićete nekoga, napraviće nešto nepromišljeno. Isto važi i za kupovinu nepotrebno velikih količina proizvoda iz prodavnica. Ne budite sebični skotovi.
Brinite o drugima, pomozite onima koji najverovatnije nemaju dobar imunitet da prežive napad virusa. Idite u prodavnicu, na posao, u šetnju, ali pazite da ne pljunete nekoga ili da neko ne pljune vas. Nemojte da pipate stvari oko vas više nego što treba jer tako tako virus može dospeti na vaše ruke, a posle u vaš nos, usta, oči.
Ako ste stari i nemate nekog svog da zovete, pokucajte komšiji na vrata i zamolite ga da obavesti Crveni krst, opštinu ili nekoga već, znaće on, da vam treba pomoć. Siguran sam da će jako brzo da se organizuju volonteri da pomažu kome treba. Siguran sam da se nadam, u stvari.
20. mart update Za sada je najmnogoljudnija FB grupa Pomoć sugrađanima u karantinu - Srbija gde možete da tražite ili nudite pomoć.
Ako dolazite u Srbiju, poštujte mere koje su propisane. Ako vidite da vam komšija koji se vratio iz inostransva ne poštuje obaveznu samoizolaciju, prijavite ga policiji bez razmišljanja.
20. mart update U međuvremnu su granice skroz zatvorene, tako da ćete se sada teže vratiti, ako do sada niste uspeli. Sigurno da postoji neki način, npr. javite se domaćim medijima ako naše ambasade i konzulati ne uspeju da vam pomognu. Ako ste već u Srbiji, u samoizolaciji, poštujete je, ne budite krelac.
Pratite covid19.rs, televiziju samo dnevnike na RTS i N1, društvene mreže samo ljude kojima znate imena i da li su dobri ljudi ili ne (Amfibolije npr. se na tviteru se zove Bojan i tvituje o merama koje je u Kini u kojoj on sa porodicom živi propisao kineski Centra za kontrolu zaraza). Sve ostalo je kao sa virusom: staloženo, oprezno i proveravajte sve nekoliko puta!
20. mart update Na broj +41798931892 pošaljite preko Whats up-a "hi" i odgovoriće vam chat bot Svetske zdravstvene organizacije od koga ćete moći da dobijete najnovije vesti, savete, preporuke i slično. Na engleskom je.
Ako primetite da imate simptome bolesti, ne idite nigde. Vojska čuva bolnice da ne bi svi živi koji dobio temperaturu ili proliv došli da ih izleče od korone. Na žalost ne može tako. Prvo zovite telefone koji su na adresi covid19.rs, a onda slušajte šta vam kažu i ozbiljno se pridržavajte toga. Da ne bi došli do toga vas leče preko telefona, perite ruke, ne pipajte lice i ako idete nekuda, pazite da vas neko ne pljune.