Izgleda da je sam 2019-nCoV bačen u drugi plan, a da cela epidemija polako postaje političko-društveno i ekonomsko pitanje. Financial Times prenosi da je procenjeno je da će epidemija uticati na globalni ekonomski rast, a da kineske berze beleže najveći pad od 2015. godine. I dalje se održava zabrana letova iz mnogih zemalja prema Kini. Desničarska vlada Australije je ipak odustala od ideje da evakuiše svoje građane u Vuhanu i odvede u karantin na Božićna ostrva, tražeći od njih 1000 australijskih dolara. Na Filipinima je zabeležen prvi smrtni slučaj izazvan 2019-nCoV van Kine. Čak ni naučni Lancet nije ostao imun na političke komentare u vezi s epidemijom 2019-nCoV (https://www.thelancet.com/action/showPdf…).
Naučno nema nekih većih novosti o 2019-nCoV, osim jednog preglednog članka o lekovima koji se potencijalno mogu koristiti u lečenju 2019-nCoV (nije dostupan besplatno; ko želi, može da traži :)). Osim već pominjanog lopinavira/ritonavira i remdesivira, pominju se i lekovi koji se koriste u terapiji gripa (oseltamivir, zanamivir i peramivir), ali i mogućnost korišćenja inhibitora reverzne RNK transkriptaze (lamivudin (3TC) i tenofovir (TDF)), često korišćeni u terapiji HIV-a i hronične HBV infekcije. Članak navodi da se u kineskim bolnicama naširoko koristi oseltamivir, ali još uvek bez konkretnih dokaza o efikasnosti takve terapije. Svi predloženi lekovi se oslanjaju na iskustvo sa SARS-om i MERS-om.
Drugi interesantan rad (opet, ko želi, može da traži), pre svega za "molekularce", analizira ACE2 receptor za 2019-nCoV i receptor-vezujući domen (RBD) na samom 2019-nCoV. Filogenetska analiza je utvrdila poreklo 2019-nCoV od slepih miševa, ali i da 2019-nCoV prepoznaje ACE2 receptor i na drugim životinjama (ne naglašavaju se koje, osim da se najverovatnije ne radi o miševima i pacovima), koji mogu da budu potencijalni domaćini 2019-nCoV. Ono što se takođe pokazuje je da azijske cibetke verovatno nisu domaćini 2019-nCoV, jer ne postoje adaptivne mutacije na RBD-u koje bi omogućile vezivanje za ACE2 cibetke.
Ono što je vidljivo je medijski rat koji se vodi između Kineza i zapadnih medija. Dok zapadni mediji izveštavaju kako se u Kini krše ljudska prava tokom trajanja borbe sa epidemijom, Kinezi su, preko svog Global Times glasila, oglušili na SAD koja je zabranila ulazak u Ameriku svim ljudima koji su u poslednjih 14 dana posetili Kinu. U videu obraćanju se pozivaju SAD da pokažu poštovanje prema Kini koja se žrtvuje u borbi sa ovom epidemijom (https://twitter.com/globaltimesn…/status/1224006657597853696). Global Times takođe šalje motivacione poruke kako "kineski narod ostaje pozitivan u negativnom svetu", uprokos epidemiji 2019-nCoV. Isti portal izveštava kako između virusologa postoji konsenzus da 2019-nCoV ne može biti spravljen u laboratoriji, uprkos "pojedinim optužbama". Međutim, kao i zapadni mediji, i Global Times izveštava o sindromu sagorevanja u medicinskim timovima koji se bore s epidemijom 2019-nCoV. Postoje ispovesti lekara koji govore da danima nisu bili kod kuće, da noćima ne spavaju.
Prema izveštavanju Guardian-a, postoji snimak u kome jedan vladin zvaničnik pakuje u auto maske i zalihe koje se trenutno dopremaju preko kineskog Crvenog krsta. Snimak je završio na društvenoj mreži Weibo i izazvao negativne reakcije auditorijuma. Takođe je kritici na ovoj društvenoj mreži podložna i fotografija na kojoj centralne vlasti iz Pekinga sa N95 maskama posećuju medicinske timove u Vuhanu koji su bili opremljeni samo običnim hirurškim maskama. S druge strane, Ričard Horton, glavni urednik Lancet-a, u svom komentaru (dostupan iznad) piše kako je malo kineskih medicinskih stručnjaka prisutno u javnosti, da osećaju strah da komentarišu trenutna dešavanja koja bi bila u koliziji sa zvaničnim stavovima kineskih vlasti. Moglo bi se reći da su poučeni iskustvom dr Li Venlianga, koji se nalazi među osam lekara koji su signalizirali da se SARS opet pojavio pre nego što su kineske vlasti priznale da uopšte postoji epidemija i pre nego što je virus 2019-nCoV izolovan. Ovaj lekar je i sam oboleo od 2019-nCoV, a zbog uznemiravanja javnosti je bio priveden i privremeno udaljen s posla. Navodno je bio primoran da potpiše izjavu u kojoj potvrđuje da sarađuje s vlastima, da je svestan svog ponašanja, "da će se primiriti" i da je svestan da su njegove aktivnosti bile ilegalne. Ovu vest prenosi kineski portal Sixth Tone koji okuplja nezavisne novinare (http://www.sixthtone.com/…/rumormonger-doctor-who-raised-th…).
Više portala se bavi temom kršenja ljudskih prava u Kini i represijom kineskih vlasti tokom epidemije, bez obzira što Dr Tedros Adhanom iz SZO nije krio svoje oduševljenje kineskim kapacitetima da stanu na put epidemiji. Govori se o tome da su rigidne komunističke strukture predugo negirale epidemiju 2019-nCoV i zataškavale je, da su lokalne vlasti u Vuhanu bile primorane da saopšte da između 3. i 16. januara nije bilo novih slučaja kako bi se smirile strasti, te da su načinjeni brojni propusti i nereagovanja doveli do drastičnih posledica. Kritikuje se zatvaranje Vuhana ("lockdown"), koji je bio najavljen samo nekoliko sati ranije pre nego što je odluka zvanično stupila na snagu.
Međutim, mislim da čitava ova priča s kontrolisanjem epidemije i jačine preduzetih mera s jedne strane i komentara u vezi s kršenjem ljudskih prava, represijom i mobilizacijom i eksploatacijom zdravstvenih radnika s druge strane, otvara jednu važnu (ne mnogo naučnu) diskusiju. Da li je moguće izboriti se s ovakvom epidemijom bez prisilnih mera, koje se mnogo lakše nameću ukoliko je režim koji vlada u zemlji autoritaran? Da li bi ovakva epidemija bila bolje kontrolisana u demokratskim državama, gde bi se mnogo građana pozivalo na ustav i zakone koji štite njihova ljudska prava? U bliskoj prošlosti, epidemija ovakvih razmera se nije dogodila ni u jednoj tzv. demokratskoj državi, tako da je teško tvrditi kako bi druge zemlje izašle na kraj s ovakvim problemom.
Kada je u Srbiji 2017. godine izbila epidemija malih boginja, tadašnji glavni urednik Danasa, Zoran Panović, napisao je da je pad obuhvata vakcinacijom i sledstvena epidemija dokaz da Srbija nije još ušla u autoritarnu fazu, jer u autoritarnoj državi tako nešto ne bi bilo moguće. Iako su jugoslovenske vlasti nakon nekoliko dokumentovanih slučaja variole vere odbile da odmah proglase epidemiju zbog strahovanja da bi turistička sezona na Jadranu mogla biti ugrožena, ipak su bile posebno pohvaljene od strane SZO za uspešno suzbijanje epidemije 1972. godine. Reditelj Goran Marković je na jednoj tribini izjavio da je ta epidemija dugo bila tabu za širu javnost, da se imao utisak da vlasti nešto kriju i zataškavaju, te da ga je to inspirisalo da napravi film. Iako je ta epidemija bila mnogo manjeg potencijala od sadašnje, neke paralele se mogu povući. Deluje da je ipak lakše suzbijati epidemije gde moćni državni aparat ima u svom arsenalu i neke represivne mere koje se ne libi da koristi, ukoliko služe svrsi. Osim moćnog državnog aparata, u ovom slučaju treba pohvaliti napor samog kineskog naroda, bez koga borba s ovom epidemijom ne bi bila moguća.
Prema ECDC-ju, broj slučajeva u Evropi je porastao na 25 - 10 u Nemačkoj, 6 u Francuskoj, po 2 u Italiji, Ujedinjenom kraljevstvu i Rusiji, po 1 u Španiji, Finskoj i Švedskoj. Ukupno je obolelo 17 383 osobe, a umrlo 362, što daje letalitet od 2,1%.