Italija, peti deo Karantin
Verovatno je vest broj 1 da od večeras Vlada Italije stavlja u karantin celu Lombardiju (dakle i Milano) i 11 provincija van Lombardije, a to su: Modena, Parma, Pjaćenca, Ređo Emilija, Rimini, Pezaro i Urbino, Venecija, Padova, Trevizo, Asti i Alesandrija. Sada smo zaista crvena zona. Zabranjen je i ulazak i izlazak iz grada, pretpostavljam da će i vojska biti postavljena, kao što je bila i u ovim drugim gradovima u Lombardiji koji su već u karantinu. Zatvaraju se muzeji, bioskopi, pozorišta, bazeni, wellness centri (škole i univerziteti su već davno zatvoreni), dok će tržni centri biti otvoreni samo od ponedeljka do petka. Zabranjene su i ceremonije venčanja i sahrane. Barovi i restorani će biti otvoreni, ali samo uz garanciju distance od najmanje jednog metra i svih ostalih mera prevencije. Ova mera će biti na snazi najmanje do 3. aprila 2020. godine. Ovome se najverovatnije pribeglo jer dosadašnje mere nisu dale efekte, budući da se Italijani nisu pokazali baš disciplinovanim u poštovanju mera, s obzirom na činjenicu da je samo danas zabeleženo preko 1000 novih slučajeva.
Život u Modeni se odvija prilično normalno za sada, iako je naša bolnica prepuna pacijenata sa SARS-CoV-2. Prekjuče smo imali 45 slučajeva, ali smo juče skočili na 73 (naravno, nisu svi u bolnici), danas smo na 82, ali zapravo, nijedan slučaj nije iz samog grada Modene. Zabeležen je i prvi smrtni slučaj. Community transmission je svakako priustan u Lombardiji i delu Emilija-Romanje koji je najbliži Lombardiji, dok u našem delu još uvek uspevamo da uđemo u trag svim kontaktima, mada smo zapravo na ivici pravog community transmission-a. Čujem da je u Srbiji negde bombastično javljeno kako ne postoji regija u Italiji bez slučaja, što je tačno, ali po dnevnim izveštajima Štaba civilne zaštite, i 85-90% slučajeva se beleži u tri žarišne regije, dok su slučajevi u ostalim regijama i dalje na nivou izolovanih "importovanih" slučajeva iz ove tri najugroženije.
Prema današnjim podacima, ukupno je obolelo 5883 ljudi, 233 je umrlo, 589 je ozdravilo, što daje letalitet od 3,9%. Letalitet je poslednjih dana skakao (mada je današnji manji od jučerašnjeg - 4,2%), ali zapravo mislim da je ovaj procenat precenjen, jer znamo da se u Lombardiji više ne testiraju ljudi s rizičnim kontaktima i blagim respiratornim simptomima. Tim ljudima se trenutno savetuje da ostanu kod kuće, a da se jave samo u slučaju pojave otežanog disanja i visoke temperature, jer trenutno ne stižu da rade briseve osobama sa blažom kliničom slikom, te je ukupan broj obolelih veći od broja prijavljenih, a definicija slučaja još uvek nije promenjena. Drugi razlog nešto većeg letaliteta u odnosu na ostatak Evrope (Nemačka ima 800 slučajeva i još uvek nijedan smrtni slučaj, što verovatno nije realno) je taj što svaki pacijent koji umre, a pozitivan je na SARS-CoV-2 se prijavljuje kao smrtni slučaj od COVID-19, iako je možda razlog hospitalizacije bio iz drugih razloga. ISS je svakako rekao da će proveravati sve smrtne slučajeve.
Da je to najverovatnije letalitet zapravo niži od trenutnih brojki, govore i podaci ISS-a, prema kojima je letalitet po starosnim grupama niži u odnosu na podatke iz Kine. Naime, poređeni su podaci iz Kine zaključno sa 24. februarom i Italije zaključno sa 6. martom, prema kojima je letalitet kod osoba starijih od 80 godina u Italiji 10,9%, dok je u Kini 14,8% (poređenje s podacima objavljenim u JAMA-i), kod osoba između 70 i 79 godina je u Italiji 5,3%, dok je u Kini 8% i konačno, letalitet između 0 i 69 godina je 0,5% u Italiji i 1,3% u Kini. Prosečna starost preminulih je 81,4 godine i dve trećine je imala istovremeno 3 ili više hroničnih bolesti (prosečan broj hroničnih bolesti u populaciji je 3,6). Od 197 umrlih (podaci od 6. marta), 14,3% ima preko 90 godina, 42,2% je starosne dobi preko 80 godina, dok 32,4% između 70 i 79 godina. Najčešće hronično oboljenje kod umrlih je hipertenzija (74,6%), srčana insuficijencija (70,4%) i dijabetes (33,8%). U ovoj populaciji je medijana boravka u bolnici 4 dana, dok je medijana od početka simptoma do smrti procenjena na ukupno 9 dana.
I dalje je borba sa epidemijom najvećim delom prepuštena regionalnim zdravstvenim sistemima uz neku koordinaciju sa vrha, tako da su načini suočavanja bitno različiti u Emiliji-Romanji i Lombardiji, a sve je povezano i sa regionalnim vlastima u oba regiona. Kapaciteti u lombardijskim bolnicama su prepuni, a Štab civilne zaštite razmišlja o preusmeravanju obolelih od drugih bolesti u druge regione, dok će se lombardijske bolnice prevoriti mahom u mesta za zbrinjavanje COVID-19. O tome još nije doneta konačna odluka, ali se o tome priča na konferencijama za novinare. Region Emilije-Romanje je na jučerašnjem zasedanju pravio strategije kako da izbegne sličan scenario, mada Pjaćenca koja je najviše pogođena već ima probleme. I što bi rekli naši infektolozi, ne umire se danas u Italiji samo od COVID-19. Treba razmišljati i o zdravstvenim radnicima koji imaju rizične kontakte, razvijaju simptome i odlaze u karantin ili bolnicu. Procenjuje se da je oko 250 zdravstvenih radnika obolelo, a ISS je rekao da će s nekim preciznijim podacima o tome izaći u ponedeljak, 9. marta.
Što se tiče večite rasprave grip ili SARS-CoV-2, trenutno se čini da je SARS-CoV-2 ozbiljniji problem za zdravstveni sistem nego pandemija gripa 2009. godine, jer se SARS-CoV-2 tretira kao prava karantinska bolest. Samo oblačenje i svlačenje za izolaciju je po pola sata. Kada pacijent treba da se transportuje na radiologiju ili intenzivnu negu, potrebno je očistiti ceo put, postaviti stražu i telefonski koordinirati akciju transporta. Naša bolnica je udvostručila kapacitete za prijem bolesnika, ali nije udvostručila i broj lekara.
Na socijalno-psihološko-političkom nivou, čini mi se da ova epidemija govori mnogo šta se dešava s ljudima u razvijenim zemljama koji su navikli da žive u uljuljkanosti i koliko je lako preko medija ljude povući u dva ekstrema - društvene paranoje i panike ("svi ćemo umreti, ovo je apokalipsa") i potpunog negiranja da se bilo šta dešava, zamene teza i relativizacije naučnih činjenica ("to je samo jedan grip", "koliko ljudi umre od gladi"). Lažne vesti i zloupotrebe činjenica se šire mnogo brže od zaraze. Ja svakako nemam razvijenu socijalnu mrežu u Italiji kao ljudi koji žive ovde čitav život, ali je prvo do mene stigao cirkularni video žene koja se predstavlja kao anesteziolog u poliklinici u Modeni koja kaže da su je kolege infektolozi zamolili da ga distribuira. Ona u tom videu kaže da su kapaciteti intenzivne nege prepunjeni, da se ljudi uzmu u pamet i ne izlaze iz kuće, jer neće biti dovoljno mesta da budu zbrinuti u slučaju da se razbole. Kasnije se ispostavilo da je ista žena pokušala sličnu stvar u Bolonji i da je već prijavljena.
Sebe ne smatram nekim velikim optimistom (štaviše, prema srpskim političko-društvenim prilikama gajim popriličan nepopravljivi pesimizam), ali u slučaju tekuće epidemije situaciju vidim ružičastijom od samih Italijana. Međutim, meni je uvek polazna tačka Srbija, pa je to delimično razlog mog vedrijeg pogleda. Drugo, ipak mi se čini da se situacija koliko-toliko kontroliše, iako sve deluje haotično. Mislim da uvek treba da imamo na umu da su epidemije ovakvog potencijala uvek zapravo kontrola štete i da uvek predstavljaju vanredne okolnosti koje iziskuju mnogo trošenja u "ljudstvu i materijalu". Pod ljudstvom podrazumevam one koji su na prvoj liniji borbe - zdravstvene radnike.
Pozdrav iz karantinske Modene :)