Nije me bilo dve nedelje, ali sam i dalje pratila razvoj situacije "u svoja četiri zida". :)
Izveštaji kažu da je u "karantinskim" gradovima hrana poskupela, a SZO upozorava da je potražnja sa zaštitnom opremom (pre svega zaštitne maske) porasla 100 puta u odnosu na uobičajen nivo. I dalje se nastavlja s optužbama upućene Kini u vezi s COVID-19 virusom. Čini mi se da se "običan svet" smirio, na aerodromima nema toliko panike među ljudima, ali daleko od toga da su se stvari zaista primirile.
Otkad su Kinezi proširili definiciju slučaja, bilo je mnogo komentara kako kineske vlasti skrivaju stvaran broj obolelih, da se radi o novom Černobilju, da je čitav svet ugrožen itd. Nijedna država nikad nije oduševljena da prizna katastrofu ovakvih razmera i logično je da će u početku biti oklevanja i kašnjenja u vezi sa izveštavanjem. Samo što, za razliku od davne 1986. i Černobilja, danas informacije mnogo brže putuju. Na sovjetskom nacionalnom kanalu, vest o katastrofi u Černobilju se pojavila tek 9 dana kasnije, bez obzira na moto Gorbačova o "perestrojki i glasnosti". O epidemiji COVID-19 virusom je bilo reči čak i pre zatvaranja pijace u Vuhanu 30. decembra 2019. godine (virus izolovan 8. januara 2020. godine), bez obzira na strogu kontrolu kineskih vlasti šta sme da "procuri" u javnost, a vest o smrti lekara koji je prvo bio hapšen i upozoren jer je signalizirao pojavu "novog SARS-a" je obišla svet. Poređenja radi, u sovjetskoj statistici, i dalje je zvaničan podatak da je samo 31 osoba stradala u černobiljskoj katastrofi.
Međutim, proširenje definicije slučaja je bilo neizbežno. Čak i kad bi neka država imala neograničene resurse (a Kina ima ogromne resurse), nemoguće je laboratorijski potvrditi sve sumnjive slučajeve COVID-19 virusom. Samo provincija Hubei ima 60 miliona ljudi, koliko, recimo, cela Italija. Epidemija je odavno van granica ove provincije, a testova sigurno ne može biti u dovoljnoj količini da se testiraju svi sumnjivi. Dodatni problem je što uvek ne postoji pouzdan serološki test koji bi bio jeftiniji od PCR-a. Još veći problem je što ne poznajemo dovoljno virus da bismo znali u kom momentu infekcije se pojavljuju IgM antitela koja bi potvrdila akutnu infekciju, čak i kada bismo imali serološki test. Ono što mi se čini dodatno nepravednim, a posebno ako dolazi od strane lekara, je činjenica da nikad ne potvrdimo laboratorijski ni sve slučajeve gripa nigde u svetu. Sam CDC procenjuje da u Americi godišnje bude oko 36 miliona slučajeva gripa, od toga se manje od 50% obrati lekaru (oko 16 miliona), a bude hospitalizovano manje od pola miliona. Od tih 16 miliona, sigurno nisu svi slučajevi laboratorijski potvrđeni, a po onome što znamo do sada, R0 za grip je viši od COVID-19. Za letalitet još uvek ne možemo da tvrdimo, jer zavisi šta uzimamo za imenilac i kod jednog i kod drugog virusa (procenjen broj obolelih, broj koji se obratio lekaru, broj laboratorijski potvrđenih slučajeva).
Poslednjih nekoliko dana, američki sajt preko koga se redovno snadbevam vestima o HIV-u i hepatitsima (sajt koji ima uposlene novinare koji putuju na sve kongrese vezane za ove bolesti) je preplavio moju poštu vestima o COVID-u 19. U martu se održava čuvena HIV konferencija CROI u Bostonu. CROI sajt je izdao obaveštenje u kome piše, da u skladu s preporukama CDC-ija i američke vlade, na konferenciju ne može doći niko ko vodi poreklo iz Kine ili je putovao u Kinu u poslednjih 14 dana. Jako se izvinjavaju zbog ove situacije, ali kažu da takvih "slučajeva" nema mnogo, a da će novac za kotizaciju (za letove ne znam) biti refundiran. Robert Redfild, direktor CDC-ija od 2018. godine, rekao je da je pojačan nadzor nad COVID-19 neophodan, a potpuno je ignorisao preporuke SZO koja savetuje da ograničenja letova i putovanja ljudi i robe prema Kini i iz Kine nisu neophodna. Njegov komentar na to je: "Radije bih u ovom trenutku da budem kritikovan da sam prezaštitio Ameriku nego da sam je premalo zaštitio." Na komentar novinara: "Očigledno je da virus ne diskriminiše na osnovu rase, zašto bismo mi?", Redfild je još jednom naglasio da Amerikanci moraju da se zaštite pre svega. Inače, sadašnji direktor CDC-ija, poznat je javnosti već više od 30 godina i to kao major koji se u američkoj vojsci bavio suzbijanjem epidemije AIDS-a krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Ono malo "procurelih" izveštaja kaže da su američki vojnici sa HIV-om bili jako diskriminisani i izolovani u posebnom "krilu" u Pentagonu, a da su na poseban način bili tretirani oni koji su HIV dobili homoseksualnim kontaktom. Takođe je dugo bio u upravnom odboru konzervativne katoličke nevladine organizacije koja je zastupala stav da je HIV božja kazna za homoseksualce, a sam Redfild se nikad nije ogradio od ovakvih izjava.
Novi rad u JAMA-i ukazuje na infekciju COVID-19 virusom kod 9 odojčadi. Kao što se pretpostavljalo i do sada, ova infekcija kod dece ima blaži klinički tok. Nijedno odojče nije zahtevalo prijem na intenzivnu negu, a ovaj rad pokazuje da su, suprotno onome što je viđeno kod odraslih, devojčice sklonije razvoju infekcije. Međutim, radi se o malom uzorku, tako da je teško tvrditi da li je stvarno tako.
Trenutno se vodi trka između farmaceutskih kuća koje će plasirati već postojeće lekove za HIV i grip u randomizovane kliničke studije za lečenje COVID-a 19. Već je objavljeno na sajtu clinicaltrials.gov da je nekoliko randomizovanih kliničkih ispitivanja u vezi s lečenjem COVID-19 u toku. Jedno od njih je u III fazi (double-blind, placebo controlled) i pitanju je lek remdesivir, kojim je lečen prvi oboleli pacijent u SAD (Gilead je proizvođač). Svoje lekove je ponudio i Janssen (darunavir, inhibitor proteaze), kao i Abbvie (ranije pominjana Kaletra - lopinavir/ritonavir). Janssen je otišao korak dalje i objavio da je zainteresovan za razvoj sopstvene vakcine za COVID-19, i to u saradnji s američkim Odeljenjem za zdravlje (Department of Health and Human Services, HHS). Kako je izjavio Entoni Fauči (neizbežni), biće potrebno najmanje godinu dana da se razvije vakcina. Inicijativi za razvoj nove vakcine su se za sada pridružili i Gilead i GSK.