Fascinantan je nivo teorija zavere i nepoverenja u vakcine protiv kovida koji vlada među zdravstvenim radnicima u Srbiji. Mahom mlađe kolege s kojima sam u kontaktu su često na stubu srama u svojim ustanovama jer žele da prime mRNK vakcinu, dok oni koji ih osuđuju još uvek čekaju čudotvornu Sputkinjovu vakcinu, o kojoj najmanje podataka ima. Prijatelji iz drugih branši me kontaktiraju za mišljenje jer su razgovarali sa svojim lekarom koji govore da su podaci o vakcini oskudni, "da još ništa ne znamo pouzdano, jer nije prošlo dovoljno vremena", iako su svi podaci daleko svega par klikova i besplatni.
Takođe se sumnja da je Srbija u stanju da obezbedi adekvatan transport vakcine, posebno Fajzerove. Veliki je broj zdravstvenih radnika koji odbija vakcinaciju (na šta bi trebalo da reaguje LKS ili neko drugo nadležno telo), a čini mi se da se vakcinacija sprovodi potpuno neplanski i ne potpuno u skladu sa preporukama međunarodnih institucija, nego stihijski.
Ovom nepoverenju i politizovanju vakcina i vakcinacije doprinose i članovi Kriznog štaba (pre svega neorganizacijom i nedovoljnom transparentnošću svog rada od početka pandemije), ali i neki domaći stručnjaci koji mogu da se čuju u javnosti ili masovnim lekarskim Viber grupama poput dr Ane Gligić, dr Milanka Šeklera, prof. Danice Grujičić, prof. Valentine Arsić Arsenijević. Prof. Nestorovića izostavljam iz ove grupe, on je granicu odavno prešao.
Neko od imunologa može da me ispravi, ali jedine kontraindikacije za primenu mRNK vakcine su:
- alergijska reakcija teškog stepena prilikom primene prethodne doze vakcine ili dokumentovana alergija na neku od komponenti vakcine (koja se javlja u razmaku od nekoliko minuta do najviše dva i po sata);
- alergijska reakcija bilo kog stepena koja je usledila odmah nakon primene doze bilo koje mRNK vakcinne;
- dokazana alergija na polietilen glikol (PEG) ili polisorbat.
Kod anafilatičke reakcije treba utvrditi da li se zaista radi o tome ili o vazovagalnoj reakciji koja može da prati vakcinaciju, jer vazovagalna reakcija nije kontraindikacija za primenu druge doze. Za sada je anafilaksa procenjena na 11,1 slučajeva na milion doza. Poređenja radi, rizik od rupture Ahilove tetive usled primene ciproflosacina je 1 na 10000 slučajeva, što je 10 puta veći rizik od teške alergijske reakcije nakon primene mRNK vakcine. Azitromicin izaziva produženje QT intervala, a u vrlo retkim slučajevima ovo produžavanje QT intervala izaziva i smrtonosne aritmije. Godišnje u svetu umre 500 hiljada ljudi (ne računajući tuberkulozu) od infekcija izazvanim multirezistentnim bakterijama. Da li se zbog ovih pouzdanih podataka antibiotici manje propisuju za već dokazane VIRUSNE infekcije? Naprotiv! Sve to ne predstavlja nikakvu prepreku za neracionalno propisivanje antibiotika u lečenju kovida, ali vakcina je problematična.
Alegija na bilo šta drugo nije kontaindikacija; oko 10-20% opšte populacije ima alergiju na hranu ili lekove. Zašto je vakcina opasnija od, recimo, jagode, koja se gotovo uvek jede u medicinski nekontrolisanim uslovima, za razliku od vakcine, koja se uvek prima u zdravstvenoj ustanovi ili pod nadzorom zdravstvenog radnika?
Vakcinu treba da prime i svi koji su imali kovid, bez obzira na prisustvo IgG antitela. CDC ostavlja izbor da se odloži vakcinacija do 90 dana od akutne infekcije, negde se čeka najviše mesec dana, a u Italiji se vakciniše bez obzira na to koliko je prošlo vremena od akutne infekcije, ali je neka opšta preporuka da se sačeka oko 14 dana. Ukoliko je pacijent lečen specifičnom plazma terapijom protiv kovida, treba odložiti vakcinaciju 90 dana. Bilo koji drugi vidovi pasivne imunizacije nisu ni kontraindikacija, niti zahtevaju odlaganje imunizacije.
Vakcinu treba da prime i imunokompromitovane osobe (uključujući i osobe koje žive s HIV-om, pacijenti koji imaju transplantirane organe), onkološki pacijenti, ljudi sa autoimunskim bolestima. U ovim situacijama možemo diskutovati da je vakcina možda manje efikasna (u najgorem slučaju), ali svakako nije štetna ili nebezbedna. Treba često ponavljati razliku između bezbednosti i efikasnosti.
Za sada se ne vakcinišu trudnice, jer nema podataka, iako i Pfizer i Moderna planiraju studije sa trudnicama. Najverovatnije ni trudnoća neće biti problem, jer se sada preporučuje vakcinacija protiv gripa, dok jedino žive vakcine ostaju kontraindikacija u trudnoći. Ne vakcinišu se ni deca mlađa od 16 godina, jer nema podataka i ne spadaju u prioritetne grupe, ali nema razloga da ne budu kasnije uključeni u programe vakcinacije.
Zašto tačne, lako proverive i logične informacije teško nalaze put u srpskom zdravstvenom sistemu, dok se loša praksa i dezinformacije šire sličnom dinamikom kao i kovid? Odgovornost je uvek veća na vlastima i donosiocima odluka, ali ima i udela pojedinačne odgovornosti lekara koji se ne informišu putem adekvatnih izvora koji su dostupni svima.
